| Description: |
Background:The optimal strategy of revascularization in patients with diabetes mellitus (DM) and multivessel coronary artery disease (CAD) is not clearly defined. Aim: To compare the long-term results of percutaneous coronary intervention (PCI) and coronary artery bypass grafting (CABG) in patients with multivessel CAD with and without DM. Methods: 406 patients with low and intermediate Syntax scores (SS) underwent PCI with drug-eluting stents (n=200, 100 with SS ≤22 and 100 with SS 23-32), and CABG (n=206, 100 with SS≤22 and 106 with SS 23-32). Patients were also stratified by diabetes status: 134 patients with DM and 272 patients without diabetes. The mean follow-up period was 9±1.9 years. The endpoints of the study were as follows: major adverse cardiac and cerebrovascular events (МАССЕ), a repeat revascularization, diminished left ventricular ejection fraction (LVEF), and high SS (≥33) in dynamics. Results: For patients with DM, neither PCI nor CABG showed advantages in terms of the main indicators of МАССЕ (76% vs. 63%; HR: 1.1; CI: 0.8 - 1.7; p = 0.55). For patients with insulin-requiring DM, PCI showed an advantage over CABG in terms of overall mortality (14% vs. 52%; HR 0.3; CI 0.1- 1; p=0.048, respectively). DM significantly influenced the progression of coronary atherosclerosis in both general cohort and PCI and CABG groups. Conclusions:For patients with DM and multivessel CAD, neither PCI nor CABG showed advantages in terms of the main indicators of МАССЕ. For patients with insulin-requiring DM, PCI showed superiority over CABG in terms of all-cause mortality. Введение: Оптимальная стратегия реваскуляризации у больных сахарным диабетом (СД) и многососудистым поражением коронарного русла четко не определена Цель. Сравнить отдаленные результаты чрескожного коронарного вмешательства (ЧКВ) и аортокоронарного шунтирования (АКШ) у больных с многососудистым поражением коронарного русла с СД и без него. Методы: 406 пациентам с низкими и средними баллами шкалы Syntax (SS) было выполнено ЧКВ со стентами с лекарственным покрытием (n=200, 100 с SS ≤22 и 100 с SS 23-32), и АКШ (n=206, 100 с SS≤22 и 106 с SS 23-32). Также пациенты были стратифицированы по статусу диабета: 134 больных СД и 272 пациента без диабета. Период наблюдения составил в среднем 9±1,9 лет. Конечными точками исследования были определены: основные неблагоприятные кардиальные и цереброваскулярные события (МАССЕ), повторная реваскуляризация, снижение фракции выброса левого желудочка, высокая градация SS (≥33) в динамике. Результаты. Для больных СД ни ЧКВ, ни АКШ не показало преимуществ по основным показателям МАССЕ (76% vs. 63%; HR: 1.1; CI: 0.8 - 1.7; р = 0.55). Для пациентов с инсулин-потребной формой СД ЧКВ показало преимущество над АКШ по показателю общей смертности (14% vs. 52%; HR 0.28; CI 0.08- 0,99; р=0.048, соответственно). СД достоверно влиял на прогрессирование коронарного атеросклероза, как в общей когорте, так и в группах ЧКВ и АКШ. Выводы. Для пациентов с СД и многососудистым поражением коронарного русла ни ЧКВ, ни АКШ не показало преимуществ по основным показателям МАССЕ. Для больных с ИПФ СД ЧКВ показало превосходство над АКШ по показателю общей смертности. Кіріспе: Қант диабеті (ҚД) және коронарлық арнаның көп тамырлы зақымдануы бар науқастарда реваскуляризацияның оңтайлы стратегиясы нақты анықталмаған. Мақсаты: ҚД бар және онсыз көп тамырлы коронарлық ауруы бар науқастарда тері асты коронарлық интервенция (TАКИ) және аорта-коронарлық шунттауының (АКШ) ұзақ мерзімді нәтижелерін салыстыру. Әдістері: Төмен және орташа Syntax ұпайлары (SS) бар 406 пациентке дәрі-дәрмекпен қапталған стенттерімен ТАКИ (n=200, 100 с SS ≤22 и 100 с SS 23-32), және АКШ (n=206, 100 с SS≤22 и 106 с SS 23-32) жасалды. Сондай-ақ, пациенттер қант диабеті мәртебесі бойынша стратификацияланды: 134 ҚД бар және 272 қант диабеті жоқ науқастар. Бақылау кезеңі орта есеппен 9±1,9 жылды құрады. Зерттеудің соңғы нүктелері анықталды: үлкен қолайсыз жүрек-қан тамырлары және цереброваскулярлық оқиғалар (MACCE), қайталанатын реваскуляризация, сол жақ қарыншаның лактырыс фракциясының төмендеуі, динамикадағы жоғары SS градациясы (≥33). Нәтижелері: ҚД-мен ауыратын науқастар үшін ТАКИ араласулар да, АКШ да MACCE негізгі көрсеткіштері бойынша артықшылықтар көрсеткен жоқ (76% vs. 63%; HR 1.1; CI: 0.8 - 1.7; р = 0.55). Инсулинді қажет ететін ҚД бар пациенттер үшін жалпы өлім жітім көрсеткіші бойынша ТАКИ АКШ-дан артықшылық көрсетті (14% vs. 52%; HR 0.3; CI 0.1- 1; р=0.048, тиісінше). Қант диабеті жоқ науқастар үшін АКШ жалпы MACCE комбинациясы бойынша ТАКИ- дан артықшылық көрсетті (48.3% vs. 73.6%, HR 1.53, CI 1.1 – 2.1; р= 0.008, тиісінше). ҚД жалпы когортта да, және ТАКИ мен АКШ топтарында да коронарлық атеросклероздың дамуына сенімді әсер етті. Корытынды: ҚД және коронарлық арнаның көп тамырлы зақымдануы бар емделушілер үшін ТАКИ да, АКШ да MACCE негізгі көрсеткіштері бойынша артықшылықтар көрсеткен жоқ. Инсулинді қажет ететін ҚД бар науқастар үшін ТАКИ жалпы өлім-жітім көрсеткіші бойынша АҚШ-тан артықшылық көрсетті. Негізгі сөздер; Қант диабеті, жүректің ишемиялық ауруы, аорта-коронарлық шунттау, тері асты коронарлық интервенция, SYNTAX Score. |